Posle poslednje skupštinske rasprave o JKP RCUO „Duboko“, građani Užica konačno mogu da odahnu. Saznali smo da je Turski potok „doveden do perfekcije“, da nije lepo što radnici traže svoje plate na sudu, da su najveći problem građani koji postavljaju pitanja i da za stanje na “Dubokom” odgovornost snose svi osim onih koji njime upravljaju.
Tragikomično.
Posebno ćemo pamtiti izjavu direktora Milana Nenadića da je Turski potok „doveden do perfekcije“. Ako je voda pete kategorije perfekcija, onda direktoru iskreno želimo i takvu krvnu sliku, jer verujemo da bi tada i sam imao nešto drugačije mišljenje o značenju te reči.
Još zanimljivija je tvrdnja da su prijave građana o crnim vodama bile „lažne“, dok postoje fotografije, video-zapisi, službene beleške i analize koje pokazuju upravo suprotno. Po toj logici, nije problem što je voda crna, već što je neko primetio da je crna. Nije problem zagađenje, već građanin koji ga prijavi.
Tokom rasprave građani su upoznali i novog glavnog junaka priče o “Dubokom” – UKP. Nestao reciklažni materijal? Radi UKP. Prodat buldožer? Radi UKP. Troškovi gašenja požara? Radi UKP. Moguće zloupotrebe? Radi UKP.
Posle nekoliko sati rasprave ostalo je nejasno da li UKP zaista vodi istrage ili služi kao univerzalni odgovor kada odgovora nema. Građani Užica ne mogu da žive od rečenice „UKP radi“. Posle dve godine imaju pravo da znaju šta je utvrđeno, ko je odgovoran i zašto još niko nije odgovarao.
Da je Sterija danas živ, možda bi pored Laže i Paralaže uveo i treći lik. Zvao bi se UKP. Taj misteriozni junak pojavljuje se svaki put kada nestanu milioni, materijal, mehanizacija ili odgovornost
Na sednici smo saznali i da preduzeće ne može da radi, jer postoje građani i udruženja koja prate šta se dešava na “Dubokom”. Dakle, deponiju nije zatvorila inspekcija. Nije problem što se godinama radilo bez potrebnih dozvola. Nije problem ni požar koji je zatrovao grad. Problem su građani koji su odbili da ćute.
Posebno mesto u antologiji skupštinskih bisera zauzima izjava da „nije korektno“ što radnici tuže preduzeće zbog neisplaćenih zarada. Tačno. Mnogo bi korektnije bilo da račune za struju, kiriju i hranu plaćaju direktorovim objašnjenjima. Nažalost, prodavnice još ne primaju izgovore kao sredstvo plaćanja.
Čuli smo i da je stanje sa biotrnovima pod kontrolom i da nema opasnosti. Građani Užica su slična uveravanja slušali i pre požara. Zato danas više veruju činjenicama nego obećanjima.
Ostalo je, međutim, nejasno nekoliko sitnica. Ko je odgovoran što je deponija godinama radila bez potrebnih dozvola? Ko je odgovoran za požar? Ko je odgovoran za milionske troškove sanacije? Ko je odgovoran za nestanak reciklažnog materijala? Ko je odgovoran za odluke zbog kojih građani Užica danas plaćaju najskuplje posledice?
Odgovor koji smo dobili je fascinantan: NIKO 
Posle višečasovne rasprave ostao je utisak da je “Duboko” jedinstven slučaj u Srbiji. Deponija je radila bez dozvola, inspekcija je donosila rešenja, dogodio se katastrofalan požar, nastali su milionski troškovi, kasne plate, vode su pete kategorije, a odgovornog nema. Kao da je sve uradio duh, pa nestao bez traga.
Jedino što sigurno znamo jeste da za sve nisu krivi oni koji su upravljali sistemom. Krivi su građani, radnici, udruženja, inspekcije, ministarstva, sudovi i verovatno vremenska prognoza.
Zato smo zahvalni direktoru Nenadiću. Posle dugo vremena uspeo je da ujedini građane oko jednog stava: problem “Dubokog” više nije samo deponija. Problem “Dubokog” je što se od najveće ekološke katastrofe u istoriji Užica uporno pokušava napraviti priča bez odgovornih.
To više ne prolazi
Jer koliko god neko pokušavao da zatrpa činjenice, one imaju nezgodnu naviku da isplivaju na površinu. Za razliku od Turskog potoka, koji je, kako smo saznali, već odavno – perfektan A da, i da se u njega sliva 97 odsto prerađenih voda (a onih 3 odsto podzemnih (čitaj: iz šuplje deponije) nije pod kontrolom direktora) iz nelegalnog postrojenja koje će morati na jesen da se kupi, jer nije isplativo iznajmiti ga na godinu dana, sredstvima građana. Nećemo valjda opet bacati samo 200.000 evra
A kako je, direktore, još Sterija u „Laži i Paralaži“ zapisao:
„I ti nisi siroma’ što se goli’ reči tiče.“
„Kad bi mi mogle što pomoći!“
Građanima Užica posle dve godine više nisu potrebne reči. Potrebni su odgovori. I odgovorni
P.S. Deponiju nećete širiti. 
