Deponija „Duboko“ (3. 5. 2024 – 3. 5. 2025)
-u znak sećanja na najveću ekološku katastrofu koju je Grad Užice pretrpeo-
Deponija Duboko rođena je kao savremeni regionalni centar za upravljanje otpadom, a za samo 
godina života postala je studija slučaja o tome kako su je hranitelji nesavesno i nestručno odgajali, kako su ćutali i sistemski bežali od odgovornosti, kako su je doveli do katastrofe nesagledivih posledica. Razboleli je nemarom. Opteretili. Otrovali. Ugušili.
Za kratkog životnog veka dobila je:
duplo više tereta (smeća) nego što su mlada pleća mogla da nose
nejako telo je obolelo i oronulo
ugušila se u sopstvenim gasovima i izgorela od nebrige
Njena patnja i infekcija postala je epidemija i za okolinu:
ispuštala je “bolesne” vode u reke
otrovala je zemlju
ubila je toksinima i smradom vazduh koji dišemo
Njena smrt otkrila je skrivanje dokumenata koji dokazuju da mnogo pre katastrofe nije smela da radi i da je morala biti lečena. Nije. Ubijena je s predumišljajem
Njen život nije hronika jednog požara. Njen život je dosije zataškavanja:
Pre nego što je planula dve godine nije imala dozvole za rad. Da li je javnost to znala? Nije.
Građevinski inspektor doneo je rešenje o zatvaranju deponije u februaru 2024. Da li je to sakriveno od javnosti? Jeste.
Požar je izbio u maju 2024.
Da li su nakon toga otkrivene zakulisne radnje?Jesu. Znali su
Umesto da je zatvore i izleče, pustili su da izgori – zajedno sa poverenjem i strpljenjem građana. Kada je vazduh u Užicu postao vidljiv, a dim sa “Dubokog” nož u našim grlima neko je morao reći: „Dosta je.“ 
Ustali smo, pobunili se, zatražili da joj obezbede “laku crnu zemlju” i izleče epidemiju koja se proširalila na okolinu. Zatražili smo, tražimo i tražićemo odgovornost za maćehinski odnos, jer institucije su zakazale, a politika je pokušala da ućutka građane. Nas nije, niti će!
Naši ključni koraci:
Organizovali smo proteste kada drugi nisu smeli.
Slali prijave kada institucije nisu htele da rade svoj posao.
Objavili smo Dosije Duboko i pokazali gde je sistem zatajio.
Blokirali smo prilaz deponiji kada nije bilo druge opcije.
Otkrili kompromitujuću dokumentaciju i “lekarske” nalaze po kojima se nije postupalo.
Istrajali smo – u borbi na ulici i kroz institucije, na blokadama i u sudnici, protestima i objavljivanjem zaturene dokumentacije…
Uspeli smo da njenim mučiteljima izdejstvujemo privremenu meru zabrane prilaska.
Nismo ćutali i nećemo! Nismo zaboravili i nećemo!
Pratimo pokrenute sudske procese i pripremamo nove. Cilj? Da odgovorni konačno dobiju poziv na „upoznavanje“ sa pravdom.
Pratimo svaki korak gradskih otaca (a i majke) i podsećamo ih da nećemo dozvoliti ništa slično da se desi ovom gradu, da nam ništa više neće “poturiti ispod žita” i da se upravljanje otpadom mora urediti do najsitnije tačke.
Ipak, znamo da deponija i dalje ne može mirno da počiva, a njena okolina da živi zdravo. Zato naša borba ne staje.
Naš cilj ostaje jasan:
sanacija i rekultivacija
zabrana svakog daljeg pokušaja oživljavanja deponije
odgovornost nadležnih
ozdravljenje životne sredine
Sve što smo do sada uradili rezultat je naše vere da istina mora pobediti i naše spremnosti da sebe damo do kraja. Na našoj strani su odgovornost prema našim i životima naše dece, prema životnoj sredini, hrabrost i istrajnost. Građanski aktivizam i otpor, je možda teži, ali siguran put da nas “pastiri” više ne mogu žedne prevesti preko vode. 
Kad debelo smrdi – ne treba trpeti. Treba rešavati.
Neke borbe jednostavno ne mogu da čekaju. Zato ćemo se “ćerati”.
Da prodišemo. I dišemo. Slobodno, duboko i bez straha. 
