Dok su Užice i 70.000 građana pretrpeli najveću ekološku katastrofu u istoriji izazvanu požarom na deponiji Duboko i dok nastavljaju da trpe posledice nemara i nestručnosti, niko od nadležnih institucija ne preuzima odgovornost već nastavlja da se prema ovoj situaciji ophodi kao i do sada, bahato i indiferentno.
(Ne)nadležnost
Ministarstvo zaštite životne sredine, kao krovna institucija, bavi se ovim problemom sporadično i pod velom tajne. Poslednji “akcident” im je samo poslužio da se nađu kao “rešavači problema” bez, za javnost jasne slike šta se tačno desilo. Ministarka Sara Pavkov obilazi oko depinije ne kao “kiša oko Kragujevca” već kao da je deponija sami Černobilj. Za Užice i jeste, a i za nju bi bila da ta pošast od deponije nije njena nadležnost i da pod njenom ingerencijom nisu republički inspektori zaštite životne sredine, kontrola rada deponije i kontrola naređene sanacije čiji rokovi od 180 dana već ističu drugi put. U njenom ministarstvu su pare za sanaciju, jer ostali pojma nemaju gde da ih nađu. U njenoj nadležnosti je i da kaže, da zbog nemara prema rešavanju problema, v.d. direktora deponije Milan Nenadić nije ni za jaram, a kamoli deponiju.
Dođite na deponiju, iskontrolišite rad i sanirajte je, ministarka!
Agencija za zaštitu životne sredine SEPA koja je sprovela uzorkovanje vode iz Turskog potoka nakon “akcidenta” još nije objavila rezultate. Oštrom oku neće promaći ni to da, od svih ispitivanja kvaliteta vode u Srbiji zbog havarijskog zagađenja, rezultati na vodotoku Lužnice nakon požara na deponiji ne postoje objavljeni na sajtu. Svi znamo da je i skoro dve godine nakon požara Turski potok najgore kategorije zagađenosti i mrtav. Šta vi krijete – Černobilj!?
Objavite rezultate kvaliteta vode iz maja 2024. i poslednje koje ste uzeli pre 10 dana!
Zavod za javno zdravlje Užice radi svoj posao, vrši ispitivanja kvaliteta vode po različitim nalozima, ali javno ne obaveštava ljude o rezultatima iz Turskog potoka ili Lužnice. Javnozdravstvena politika je da se obaveste oni čije je zdravlje ugroženo, a ne samo naručioci.
Alarmirajte javnost zbog rezultata vode iz Turskog potoka!
(Ne)sposobnost
Grad Užice, kao osnivač na čijoj teritoriji se deponija nalazi i čiji građani trpe zagađenja, proglašava se nenadležnim, jer je osnivač i Grad Čačak, kao i još 7 opština. Nenadležnim da reaguje da krene sanacija i da smeni v.d. direktora deponije Milana Nenadića za koga se ne zna kako je postavljen i ko ga je postavio, ali se zna da je svojim bahatim rukovođenjem upropastio JKP Zelen u Arilju, a za nekoliko meseci na deponiji sproveo niz nezakontih i beskorisnih radnji kao i događaj pod nazivom “akcident”. Nebitno je da li je u poslednjem “akcidentu” pukao balon ili je neko odvrnuo ventil, jer Nenadić je otišao na odmor, a na deponiji nije bilo NIKOGA – ni portira, a ni rukovaoca postrojenja za prečišćavanje voda da alarmira opasnost. Da nije bilo UG “Da (Ne) Dišemo Duboko” do ponedeljka bi isteklo svih 800 kubika otrova u Turski porok. U slučaju deponije Duboko ostali osnivači se prave “mrtvi” dok opasnost ne prođe, jer da nije tako ne bi dugovali milione JKP Duboko, platili bi gašenje, usvojili planove rada za 2025. i 2026. godinu. V.d. direktora Nenadić tvrdi da radi u interesu svih osnivača i da mora svima da podnosi račune. Ne mora. Deponija je na teritoriji Užica i rukovodstvo ovog grada mora da kaže dosta njegovom bahatluku i nesposobnosti i DOSTA trovanja Užica. Obaveza grada nije da bude ikebana u autokratskoj politici Srbije, ni nenadležan, ni nesposoban kao što se prikazuje. Obaveza grada je da Nenadića odmah OTERA i zaštiti svoje građane.
Razrešite v.d. direktora deponije Milana Nenadića!
(Ne)odgovornost
Osnovni javni tužilac Marko Dimitrijević nije našao za shodno da podigne optužnicu za uništavanje prve sanitarne deponije u Srbiji i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava Užičana iako je imao tonu dokumenata za krivično gonjenje koje mu je udruženje dostavilo, medu kojima i rešenje o zatvaranju deponije tri meseca pre samog požara, a o koje su se svi oglušili i time direktno uticali na izbijanje najveće ekološke katastrofe u Užicu. Za skoro dve godine jedino je ispitao bivšeg direktora deponije Momira Milovanovića i tehničku, a potom v.d. direktora Tanju Knežević. S obzirom na nerad, udruženje sumnja da ova osoba uopšte postoji te da je skoro mitsko biće.
Podignite optužnicu!
(Ne)nadležni, (ne)sposobni i (ne)odgovorni su svi odreda, jer građanima Užica ugrožavaju osnovno ljudsko pravo – pravo na život, dostojanstvo, zdravlje, vodu, vazduh, zemlju. Doći će dan kada ćete biti stvarno nenadležni i nesposobni, a odgovorni. I taj dan ćemo vam mi obezbediti, jer mi se borimo za život, a vi za fotelje. Snage su nemerljive.
P.S. Nema više deponije Duboko, nema transfer stanice, nema reciklažnog centra, nema ničega dok se ne sprovede sanacija i rekultivacija.