Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ danas je uložilo prigovor Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Užicu na odluku Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) kojom je odbačena krivična prijava protiv Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“ i dela odgovornih lica, bivšeg direktora Momira Milovanovića i tehničke direktorke Tanje Knežević.
U prigovoru se navodi da tužilaštvo nije na odgovarajući način ocenilo prikupljene dokaze, niti je događaje na deponiji sagledalo kao jedinstvenu celinu, da nisu dati jasni razlozi za potpuno odbacivanje prijave protiv pojedinih odgovornih lica, među kojima je i Kneževićka.
Posebno se ukazuje na selektivan pristup u utvrđivanju odgovornosti, jer je u istom predmetu za jedno lice predloženo krivično gonjenje, dok su druga odgovorna lica u potpunosti izostavljena iz postupka.
Zbog toga se od VJT traži da ukine sporno rešenje OJT u Užicu i naloži donošenje nove, na zakonu zasnovane odluke.
Šta smo tačno prigovorili?
- Tužilaštvo je pogrešno zaključilo da nije došlo do zagađenja životne sredine
Sam veštak navodi da je za sanaciju Turskog potoka potrebno dugo vreme i značajna sredstva. Ako je potrebna sanacija, to znači da je šteta nastala.
- Pogrešno je primenjen zakon
OJT je tražilo praktično dokazanu posledicu, iako je za nastavak postupka dovoljan „osnov sumnje“, a ne potpuna izvesnost.
- Nisu cenjene sve činjenice zajedno
Nije sagledana celina događaja: požar, ispuštanje zagađenih voda, nepostupanje po nalozima inspekcija, nedostatak dozvola i oštećenje sistema zaštite životne sredine.
- Ignorisan je kvalifikovani (teži) oblik krivičnog dela zagađenja životne sredine
Tužilaštvo se bavilo samo osnovnim oblikom dela, a nije ozbiljno razmatralo teži oblik koji proizlazi iz posledica.
- Postoji kontradikcija u samom rešenju tužilaštva
OJT priznaje da nisu preduzete mere zaštite životne sredine i da je došlo do požara i izlivanja zagađenih voda, ali istovremeno tvrdi da nema osnova za delo zagađenja životne sredine.
- Nije razmatrana odgovornost za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine po članu 261 KZ
Ako je utvrđeno da mere nisu preduzete i da su posledice nastupile, moralo se razmatrati i teže krivično delo iz tog člana.
- Nisu prihvaćene primedbe na veštačenje
Tužilaštvo je gotovo nekritički prihvatilo nalaz veštaka. Nije naloženo dopunsko ili novo veštačenje uprkos ukazanim nedostacima.
- Nije pravilno ocenjena sumnja na protivpravnu izgradnju i rad postrojenja
Odbijena je prijava za član 262 KZ bez dovoljno obrazloženja.
- Selektivno je primenjen član 263 KZ (oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine)
Za jedno lice je podnet optužni predlog po tom osnovu, ali je odbijena prijava za teži oblik istog dela.
- Postoje unutrašnje kontradikcije u odluci tužilaštva
Iste činjenice se koriste da bi se dokazao osnovni oblik dela, a odbacio kvalifikovani oblik.
- Nije potpuno utvrđeno činjenično stanje
Nisu analizirane sve okolnosti navedene u krivičnoj prijavi.
- Nije sprovedena sveobuhvatna analiza odgovornosti svih prijavljenih
Posebno se osporava potpuno odbacivanje prijave protiv tadašnje tehničke, a potom i v.d. direktorke Tanje Knežević bez detaljnog obrazloženja.
- Odluka je zasnovana na selektivnoj oceni dokaza
Prihvaćeni su samo oni delovi dokaza koji idu u prilog odbacivanju prijave.
- Traži se ukidanje rešenja OJT-a i donošenje nove odluke
Uz potpuno preispitivanje svih krivičnih dela i svih odgovornih lica.
Nije sporno samo to što je prijava odbačena, već što je tužilaštvo, po stavu podnosilaca prigovora, nelogično, selektivno i nepotpuno ocenilo dokaze, a pritom zanemarilo činjenice koje same ukazuju na ozbiljno zagađenje i odgovornost više lica.
Zašto smo imali prigovor na veštačenje i tražili multidisciplinarno?
Veštačenje je potvrdilo ključne navode, ali je izvelo nelogične zaključke zbog čega je Udruženje podnelo prigovor OJT pre donošenja odluke, što je ono očigledno zanemarilo.
Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ smatra da mišljenje veštaka ne može predstavljati potpun, objektivan i pouzdan osnov za donošenje odluke u predmetu koji se odnosi na deponiju „Duboko“.
Posebno zabrinjava činjenica da je sam veštak u svom mišljenju utvrdio niz okolnosti koje potvrđuju dugogodišnja upozorenja građana, stručne javnosti i nadležnih inspekcija.
Veštak konstatuje da je kapacitet deponije prekoračen još od 2021. godine, a da je do kraja 2023. godine prekoračenje iznosilo više od 21 odsto. Istovremeno navodi da je upravo prekoračenje kapaciteta predstavljalo glavni faktor koji je doveo do odrona i požara na deponiji.
Dalje, veštak potvrđuje da od projektovanih 28 biotrnova za otplinjavanje deponije nije izgrađen ni približno potreban broj, već svega sedam, od kojih je šest uništeno tokom odrona i požara. Uprkos tome, nije izvršena ozbiljna stručna analiza posledica koje je nefunkcionisanje sistema za otplinjavanje moglo imati na nagomilavanje deponijskog gasa i izbijanje požara.
Veštak takođe konstatuje da je došlo do oštećenja aeracionih laguna i sistema za prečišćavanje procednih voda, kao i do zagađenja površinskih voda Turskog potoka. Navodi se da je tokom 2024. godine Turski potok bio svrstan u petu, najgoru klasu kvaliteta voda, te da su registrovane povećane koncentracije pojedinih metala. Ministarstvo zaštite životne sredine čak je zabranilo dalje ispuštanje zagađenih voda u Turski potok.
Uprkos svim ovim činjenicama, veštak zaključuje da nije došlo do ozbiljnog oštećenja životne sredine velikih razmera.
Udruženje smatra da je upravo u tome suštinski problem ovog nalaza.
Postavlja se logično pitanje: kako je moguće da istovremeno postoje višegodišnje prekoračenje kapaciteta deponije, odron ogromnih razmera, požar koji je trajao dvadeset dana, proglašenje vanredne situacije, uništenje sistema za otplinjavanje, oštećenje laguna za procedne vode, zagađenje Turskog potoka i potvrđeni problemi sa kvalitetom voda, a da se zaključi da nije došlo do ozbiljnog oštećenja životne sredine?
Pored toga, ostaju bez odgovora brojna ključna pitanja:
- zbog čega je kvalitet voda nizvodno od deponije značajno lošiji nego uzvodno;
- kolike količine procednih voda su nastajale i gde su završavale;
- da li su lagune prelivale i u kojoj meri;
- kakva je veza između nefunkcionisanja biotrnova, deponijskog gasa i požara;
- kakve su dugoročne posledice po zemljište, vode i ekosisteme;
- zbog čega nisu u dovoljnoj meri analizirani nalazi inspekcijskih organa i svedočenja odgovornih lica.
Posebno ukazujemo da je ovako složen predmet poveren jednom veštaku hemijske struke, iako pitanja koja se razmatraju zahtevaju znanja iz više stručnih oblasti: zaštite životne sredine, hidrologije, geologije, upravljanja otpadom, zaštite od požara, ekologije i drugih disciplina.
Zbog svega navedenog, zahtevamo da OJT ne prihvati postojeći nalaz kao konačan i nesporan dokaz, već da naloži novo komisijsko i multidisciplinarno veštačenje koje će na sveobuhvatan, stručan i nepristrasan način utvrditi pune razmere posledica rada deponije „Duboko“ po životnu sredinu i zdravlje građana.
Građani imaju pravo na istinu, a institucije imaju obavezu da utvrde sve činjenice bez prećutkivanja i bez umanjivanja posledica jedne od najvećih ekoloških katastrofa u ovom delu Srbije.