Udruženje građana „Da ne dišemo Duboko“ poseduje video-snimak od 31. januara 2026. godine na kojem se jasno vidi da iz cevi deponije „Duboko“ ističe tamna, crna voda. Istog dana, u službenom zapisniku vodne inspekcije navedeno je da su vode koje se ispuštaju „bistre i bez obojenosti“ i da nije utvrđeno izlivanje neprečišćenih otpadnih voda.
Kako je moguće da kamera beleži crnu vodu, a inspekcijski zapisnik konstatuje da je voda bistra? Da li je nadzor trajao dovoljno dugo? Da li je ispuštanje bilo privremeno obustavljeno u trenutku kontrole? Da li je vodna inspekcija kontrolisala samo ispust prečišćene vode u šahtu, a ne iz cevi koje dolaze do Turskog potoka? Je li uloga vodne inspekcije da kontroliše prečišćavanje ili da kontroliše kakvi su vodotokovi i šta do njih stiže? Ili je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije?
U istom zapisniku utvrđeno je da deponija nema vodnu dozvolu za ispuštanje otpadnih voda što je direktno kršenje člana 122. Zakona o vodama. Dakle, čak i kada bi voda bila „bistra“, ispuštanje se vrši bez zakonskog osnova i jasno definisanih uslova kontrole!
Inspekcija je još u novembru 2025. naložila pribavljanje dozvole, ali ona do danas nije obezbeđena. Ispuštanje otpadnih voda bez dozvole nije administrativna greška – to je nezakonito postupanje.
Pitamo:
Ko je dozvolio da regionalna deponija radi bez osnovnog zakonskog akta?
Ko snosi odgovornost za ovakvo postupanje?
Koliko dugo će institucije tolerisati kršenje zakona?
Zahtevamo:
– Hitan vanredni ponovni inspekcijski nadzor u prisustvu javnosti.
– Nezavisno uzorkovanje vode sa cevi iz kojih se ispušta voda u potok.
– Javno objavljivanje svih rezultata analiza.
– Kontinuirani nezavisni monitoring ispuštanja otpadnih voda.
– Utvrđivanje odgovornosti za kršenje zakonitosti.
Voda nije pitanje tumačenja – voda je pitanje činjenica. Voda nije privilegija – voda je pravo. Užice nije deponija. Turski potok nije kanalizacija. Zakon mora da važi za sve.